Dragi naši rodjaci, ovaj post je namenjen za one koji su bili kod nas ili planiraju da nas posete.
Cela priča je počela tokom pandemije 2020.god kada smo jedne nedelje pozvali vas da nas posetite. Pa te nedelje je bilo preko 150 ljudi, iznenadili ste nas samo tako, neki su sedeli na stolici kompjuterskoj jer jednostavno niti smo imali mesta niti smo se spremili psihički i fizički za toliki broj ljudi. Nakon toga su krenula pitanja, da li mi možemo doći kod vas, da provedemo dan itd... Mi jednostavno tada nismo imali uslove za prihvat gostiju, jer je ovo ipak radno gazdinstvo koje se bavi dostavom.
U dogovoru sa Jecom naravno, rešimo da za 2021. godinu napravimo kutak za vas gde možete da nas posetite, dodjete na ručak, da se deca izigraju i počtkom 2021.god krenemo sa pravljenjem letnjikovca. Izabrali smo mesto iza kuće a pre plastenika, da nemate dodira da ulicom, a po potrebi da se ubere i koja papričica za ručak, tu ima izidan roštilj, natkrili smo nekih 70 kvadrata i postavili 5-6 stolova, jer prvo što mi ne volimo je gužva i rešismo da vas dočekujemo vikendom samo, jer ipak nismo još spremni ni na kakve restorane ili bilo šta.
Mogu vam reći to je jako lepo zaživelo, napravili smo čak i par rodjendana, igralište u pesku za klince, trambolinu, bazen za decu...Sve je to bilo super, ali naravno, neiskusni kao što i jesmo, dodjemo u situaciju da na 40 stepeni je jednostavno nehumano sedeti, bazen se probušio ubrzo, shvatismo nakon grešaka da nam fali još nešto, a to vam spremamo za sledeću 2022.godinu.
Ideja je da uradimo veliki bazen, napravili smo letnjikovac pored bazena gde će moći da se uživa u kafi i pićima, letnjikovac za ručak je malo izdvojen, ali je ideja sledeća, da dodjete ovde sa klincima i provedete ceo dan, gde se možete rashladiti u bazenu, ručati kod nas neka od domaćih jela, a priznaćete, mnogo je bolji osećaj kada se jede toplo, direktno skinuto sa vatre nego kada ga donosimo kod vas, ipak je mnogo veća draž ovde na licu mesta.
Naš rodjak ovde u selu ima ergelu konja, gde možete doći sa klincima da uživaju sa konjima, vikendom organizujemo jahanje ili vožnju čezama kroz šumu, pa ćemo jedan vikend da organizujemo za klince svakako i radionicu grnčarstva, da deci damo slobodu da ispolje svoju kreativnost kroz jedan prelepi stari zanat.
Ideja je da prikažemo Beljinu malo lepše, jer ovde imamo najstariju crkvu u eparhiji iz prve decenije 19.veka, imamo rimski most na ulazu u selo, da ne verujete da su i Rimljani hodili našim krajevima.
Organizovaćemo posetu i farmi krava, da deca mogu da vide kako nastaje mleko, kako nastaje hrana, jer na kraju krajeva, već imamo saradnju sa par vrtića gde klinci redovno dolaze da se druže na selu, da vide kako sve nastaje, jer verujte, nije bilo deteta koje je ovde došlo i htelo da ide kući, imamo čak i snimke gde deca prodornim glasom zahtevaju da se vrate kod rodjaka. Bilo nam je krivo iskreno što je bilo dece koja nisu znala šta je kokoška, a da ne pričamo o nekim drugim životinjama. Grad nas je ubio rodjaci, koliko god mi mislili da znamo, tek ta mala deca ne znaju kako nastaje hrana, kako se živi bez tableta i telefona. Pa ako vam kažem da je za decu najbolja igra bila u pesku, da li bi mi verovali?
Došli smo u situaciju da dajemo silni novac na tehnologiju, dajemo deci telefone kad god nam treba malo vremena za posao ili malo mira, kupujući tako našu sreću i tišinu, a nismo ni svesni kako jedna jednostavna stvar kao pesak završava posao.
Masa odraslih nikada nije bila u prilici da ubere paradajz, salatu koju svaki dan kupujete u marketima, pa nisu znali ni kako biljka izgleda, a nismo ni svesni da je ta priroda ustvari ono što nas ipak hrani. Ne možemo jesti ni internet ni telefone, možemo se pomiriti sa time da kupujemo u marketima industriju, ne obraćajući pažnju šta ćemo ostaviti deci, kakvo društvo? Naša deca su se spasila toga hvala Bogu, a i vi imate priliku da vašu decu dovedete bar na jedan dan, da odmore, da vide da postoji priroda, da postoji i lepša strana medalje, da može da se živi sa prirodom.
Dobro nam došli rodjaci od sledećeg proleća, svaki dan ćemo biti otvoreni, tako da ćete uvek imati priliku da pobegnete iz grada i dodjete na selo, da odmorite, da napunite baterije, jer grad je i dalje tu, čeka i nas i vas, neče nigde pobeći, zato bežite vi kada god možete, prijaće vam.
Нема коментара:
Постави коментар