Dragi naši rodjaci, evo je jedan post koji ne treba svi da vide, nego samo oni koji znaju ko smo, šta sno, čime se bavimo i kakvi smo ljudi.
Na prvom mestu da razjasnim, na selo smo otišli i delom jer mi je bilo muka od rada sa ljudima, jer sam u Beogradu radio sa ljudima, firmama, prevarantima....jednostavno se sve skupilo i smučilo, a ideja je bila da uzgajamo povrće, nema priče, nema prevare itd...
Sreća pa je ova familija meni vratila veru u ljude, na tome sam jako zahvalan, jer sam ipak skapirao da nas ima normalnih i pristojnih i velika većina vas je fenomenalna za saradnju, a kažem i strpljiva, jer ipak sve je ovo za nas relativno novo, prvi smo uveli mnoge stvari ovde u Srbiji, što počev od dostave svežeg voća i povrća, preko dostave hrane preko 50km, a u nekih slučajevima i 150km.
Sve to donosi nove izazove sa kojima nismo upoznati, izabrati prave ljude za dostavu kada mi ne možemo da stignemo, izabrati prava pakovanja, prave namirnice, sve su to procesi koji se uče u hodu, a vi ste nam svedoci da smo grešili, greške smo plaćali, jer mislim da nikome nismo ostali dužni ništa niti smo nekoga oštetili. Smatram da radimo dobru hranu, kad kažem dobru, šta mi je parametar, tj. merilo. Sastojci su bolji nego u restoranima i svežiji, proces kuvanja je takav kao pre 100 godina, hrana je ukusna, ne previše začinjena, jer ipak ne smemo začinjavati koliko bi mi hteli, a to se videlo na nekim primerima, mućkalica i prebranac npr po meni treba da su zaljućena jela, ali pošto su se mnogi bunili, mi smo prestali da ih ljutimo i dobili smo neko jelo izmedju, ali pošto se to većini svidja, to je bio naš izbor za kuvanje.
Verujte idemo po restoranima raznim, gledamo šta treba da menjamo, a šta ne treba, zato smo i uveli dolaske kod nas, jer ipak mi dostavljamo uglavnom hladnu hranu koja se ohladi jer od kuvanja do dostave na adresu prodje minimum 6h, a čak sam imao ideju da šaljemo u toplim posudama, pa na kazan, kao za vreme radnih akcija vi izadjete sa šerpicom a mi sipamo, ali pošto ipak to nije moguće, opredelili smo se za jela i posude u kojima se hrana može grejati. Zato smo i hteli da dodjete kod nas da probate kako to izgleda direktno iz peći, tj da osetite kakav je to ukus i ko god je bio kod nas će to i potvrditi, ali ipak i ovo što radimo znam da je dobro, jer da nije, odavno bi mi propali.
E sad poenta ovog posta je posle ovog dugačkog uvoda, a to su ljudi.
Mi preko nedelje odvezemo u proseku preko 100 dostava, što znači neka 5% ljudi ne preferira našu hranu, imaćemo 5 nezadovoljnih, oni nam ukažu često na to što nije dobro, a uglavnom je zamerka više na dostavu nego na samu hranu, ali ima i ljudi kojima se ta hrana ne svidja, što je po meni sasvim normalno. Nećemo više saradjivati sa hranom i to je to, kao što verovatno ima i ljudi koji vole našu sarmu, ali ne vole npr. prebranac. Sve te stvari su normalne, ali sada pišem o jednom broju ljudi koji su jednostavno rešili da izguraju svoje, desi se jednom u mesec-dva dana, pa da podelim iskustva, da vidite sa čim imamo posla.
Na post me nagnao jedan komentar, a pre toga poruka, da citiram
"e pa rodjaci ovako stoje stvari.Narucila sad i nikad vise!Posna sarma zagorela i naravno gorka,saran preslan,sama so,a oslic preprzen i suv kao stiropor,riblja corba ovicna voda bez ukusa,prebrsnac ni video prebranac,obican gust pasulj.Bajadere i mogu proci.Mozete da zovete restoran Paša i proveritd na mom imenj i prezimenu narucila sve u subotu jer sa vasom narudžbinom bi me bilo sramota izneti na sto.Svu srecu vam zelim,ali ocajni ste bar za moj ukus i onih kojima me nije bilo sramota pokazai.Srdacan pozdrav".
Sada se ja razmišljam, da li je moguće da smo tako nešto odneli ženi? Imali smo za Svetog Nikolu preko 50 isporuka, jedna žena se požalila da je hleb tvrd, ali opet razmišljam, verovatno je očekivala hleb vruć kao i pećnice, da je mekan kao duša itd..ali domaći hleb bez aditiva ne može biti premekan. Uplatili smo gospodji nazad novac, jer sigurno niti mi niti ona neće propasti zbog 250din, ali meni zdrava logika nalaže da ne želimo nikoga da oštetimo.
Da se vratimo na poruku, razmišljam prvo zagorela sarma? Nema šanse, uvek se stavlja par listova kupusa u dno sača, a drugo, nema šanse da bi poslali zagorelo jelo, riba preslana, kapiram, stvar je ukusa, ali opet razmišljam, ne dozvoljavam da se soli previše, prvo ja ne volim previše slano, drugo, deca jedu, ne smemo soliti previše, pogotovo što je lakše dosoliti.Čorba obična voda, prebranac isto, čitam sve to i ne znam šta da mislim.
Sad, da se ja tako žalim, lepo bih pozvao, rekao gospodo, ovo ništa ne valja, molim da vratite. U tom slučaju ja sedam u auto, odlazim na adresu, izvinjavam se i vratim novac. Ipak ne bih voleo da me neko prevari. Ali, naravno gde se javlja problem, lepše je napljuvati, pa reći da je bačeno, da ni mačke nisu htele itd.. Idem logikom, hoćeš da vratiš, nije problem, ali bar vrati, a ne da je bačeno ili mačka pojela, da se razumemo, niko neće propasti, ali ne volim da me prave budalom. Iskreno par njih smo do sada blokirali, ali eno i dalje poručuju preko aplikacije, ali se više ne bune. Idem logikom, ako mi se nešto ne svidja, koliko treba da budem lud da poručujem mesecima nešto što ne želim? Verovatno je nekima lakše da tako funkcionišu, ali to je jedan od većih izazova sa kojima se susrećemo u poslu a opet se vraćamo sa ljudima je najteže. Svaki problem je rešiv, milion smo ih rešili na našu štetu čak i kada nismo bili u pravu, jer to je naš posao, ali je pitanje koje mi se nameće, gde povući granicu?
Baš skoro, Jeca i ja odveli decu u jedan nama drag restoran gde smo izlazili, a gde nismo bili realno 5 godina. Baš naoštreni na njihove djakonije, otišli tamo, kad ono od menija nije ostalo 5 jela, nažalost loše im ide, poručimo ono što ima i iskreno dobijemo jako loše, ni blizu onoga što je nekada bilo. Mogao sam ja sad tu da pljujem, da vilenim, ali čemu to? Pojeli smo to, nećemo više ići i to je to, nema tu mnogo mudrosti, i oni ljudi obavljaju posao onako kako misle da treba i mogu, ne ulazimo mi u detalje zašto se pokvarilo ili zašto više nema jela, pa Bože moj, preko 2000restorana u Beogradu. Njih sam voleo jer su jedni od retkih koji ne koriste one klasične ugostiteljske fazone sa preslanom hranom pa da moraš da popiješ brdo pića da možeš da dišeš, to je npr nešto što sam rekao da u životu neću ni probati.
Znam da radimo kvalitetno, sastojke koristimo najsvežije moguće, kod nas nema zaledjenih jela kao u restoranima pa u mikrotalasnu, kod nas nema jedna bečka da se pere svaki dan dok se ne proda. Da li ima boljih? Ima naravno, prepotentni bi bili da vičemo da smo najbolji, ali znam da ima i loših, pa onda se smejem na poredjenja kao na ono gore sa jednim restoranom. Naše je da budemo najbolji što mi možemo, a vi ste ti koji će proceniti da li smo dobri ili nismo.
Puno pozdrava od vaših rodjaka sa sela.
Нема коментара:
Постави коментар